Ocenite članak:
  • 26
(2.85 / 26)

Bazične dimenzije ličnosti i moralno rasuđivanje adolescenata


Autor: psiholog Jelena Stanković   

bazične-dimenzije-ličnosti-i-moralno-rasuđivanje-adolescenata

Moralno rasuđivanje

Moralno rasuđivanje je delo osobe. Da bi taj proces bio adekvatno sagledan, nužno je, pored intelektualnih sagledati i vankognitivne aspekte ličnosti: karakter osobe, njenu osećajnu stranu (emotivnost),  motive, pa i način na koji ona sagledava aktuelne okolnosti, njeno životno iskustvo i u krajnjoj liniji, uplive sadržaja koji nisu sasvim dostupni svesti.

Kao što pokazuju neka novija istraživanja sprovedena u našoj sredini, moralno rasuđivanje je povezano sa bazičnim dimenzijama ličnosti (u smislu da je dimenzija psihoticizam - normalnost od značaja za konvencionalno rasuđivanje), kao i sa nekim drugim relativno postojanim karakteristikama ličnosti  - konformizam i autoritarnost.

Korak u tom pravcu predstavljaju istraživanja S.Stojiljković (1995,1998.): gde je moralno rasuđivanje istovremeno dovedeno u vezu sa intelektualnim sposobnostima osobe, sa osobinama koje se tiču njene osećajne strane, kao i sa nekim bazičnim dimenzijama ličnosti.

Rezultati su pokazali da postoji povezanost moralnog rasuđivanja subjekata adolescentnog uzrasta sa njihovom inteligencijom, empatijskom osetljivošću, ekstraverzijom, neuroticizmom i psihoticizmom. Teško je organizovati i sprovesti istraživanje kojim bi bili obuhvaćeni svi faktori koji utiču na ovako određen domen moralnosti, ali se i sužavanjem predmeta istraživanja na odnos bazičnih dimenzija ličnosti i moralnog rasuđivanja mogu unaprediti saznanja o činiocima moralnog rasuđivanja, pre svega o osobinama koje omogućavaju dostizanje autonomne moralnosti.

Problem sprovedenog istraživanja bio je ispitati prirodu veze inteligencije i dimenzija ličnosti sa moralnim rasuđivanjem adolescenata.

Bazične dimenzije ličnosti

U osnovi shvatanja o bazičnim dimenzijama ličnosti je učenje o crtama ličnosti. O crtama se zaključuje na osnovu spolja vidljivog ponašanja. Crte ličnosti su relativno trajne i uopštene osobine kojima se objašnjava doslednost i postojanost u ponašanju, dakle na osnovu njih je moguće sa izvesnim stepenom verovatnoće predvideti ponašanje ličnosti. Njima objašnjavamo i osobenost kao karakteristiku ličnosti - jer različite osobe poseduju različite crte, u različitom stepenu izražene one na različite načine čine celinu.

Dimenzije ličnosti su bipolarni kontinuumi koji obuhvataju veći broj crta. Bazične dimenzije ličnosti su dispozicioni konstrukti koji mogu da objasne najveći deo varijanse individualnih razlika.
Bazične dimenzije ličnosti operacionalno su određene preko skorova na NEO PI-R inventaru ličnosti, autora P.Costa i MacCrae. Inventar meri sledećih pet domena ličnosti:

Neuroticizam je opšta tendencija da se dožive negativni afekti kao što su tuga, strah, uznemirenost, gnev, krivica i povređenost je srž ovog domena. Individue sa niskim skorom su emocionalno stabilne, staložene, relaksirane, u stanju da se suoče sa stresnim situacijama, bez ekscesne panične uznemirenosti.

Ekstraverzija Ekstraverti se karakterišu kao socijabilni, asertivni, aktivni i pričljivi ljudi koji vole uzbuđenja i stimulaciju. Introverti su rezervisani, što ne znači da su nedruštveni, nezavisniji i umereniji.

Otvorenost podrazumeva aktivnu imaginaciju, estetsku senzitivnost, intraceptivnost, referenciju različitosti, intelektualnu radoznalost, nezavisnost mišljenja, sklonost nekonvencionalnim vrednostima, spremnost da prihvat nove estetske i etičke ideje. Otvorene osobe mnogo intenzivnije doživljavaju kako pozitivne tako i negativne emocije u odnosu na osobe zatvorenog duha. Ova otvorenost duha nije ekvivalent inteligencije, mada je u osrednjoj vezi sa indeksima obrazovnog statusa i merama inteligencije.

Otvorenost duha je u najvećoj vezi sa jednim aspektom inteligencije, tzv. divergentnim mišljenjem. Osobe koje postužu niske rezultate na O skali su konvencionalne u ponašanju i konzervativnog su izgleda i držanja. One preferiraju poznato u odnosu na novo, a emocionalne reakcije su im prigušenije. Mada otvorenost duha može izgledati kao zdravija, poželjnija i zrelija osobina od zatvorenog duha, vrednost jednog ili drugog pola ove dimenzije uslovljena je okolnostima u kojima se osoba nalazi.

Saradljivost U pitanju je pre svega interpersonalna dimenzija. Saradljiva osoba saoseća se sa drugima, ima potrebu da pomogne, ali i očekuje pomoć. Ovakve osobe su bazično altruistične. Osoba sa niskim skorom saradljivosti je egoistična, skeptična u pogledu namera drugih ljudi, antagonistički i takmičarski nastrojena. Nisko A je u vezi sa narcističkim, antisocijalnim i paranoidnim poremećajima ličnosti, dok je visoko A u vezi sa poremećajima zavisnosti.

Moralno rasuđivanje je sposobnost subjekta da posredstvom svog pojma o pravdi procenjuje ispravnost određenog postupka i donosi moralne sudove. Iz ovakvog određenja pojma jasna je uloga razvijenosti logičko - pojmovnog aparata u razumevanju moralnih pravila i načela. Jedna od osnovnih postavki kognitivno - razvojne teorije postulira da je kognitivni razvoj nužan, ali ne i dovoljan uslov moralnog razvoja.

Prema Kolbergu, može se desiti da pojedinac bude na određenom stepenu logičkog mišljenja, ali ne i na paralelnom stepenu moralnog mišljenja, dok suprotno nije moguće. Iz ovako određene  postavke može se zaključiti postojanje vankognitivnih prediktora moralnog domena, pa je u sprovedenom istraživanju osnovni cilj bio da se ispita priroda povezanosti inteligencije, sa jedne, i bazičnih dimenzija ličnosti sa druge strane.

Moralno rasuđivanje operacionalno je definisano kao postignuće na testu za ispitivanje moralnog rasuđivanja, DIT (Defining vid-ponasanjaIssues Test), autor ovog testa je Džejms Rest. Ovim testom se meri zastupljenost moralnog rezonovanja sa sledećih stadijuma:

stadijum 2 - individualizam i instrumentalna svrha i razmena
stadijum 3 - uvažavanje uzajamnih očekivanja, odnosa i međusobnog  usaglašavanja
stadijum 4 - društveni sistem i savest
stadijum 5 - društveni dogovor i dobrobit i individualna prava
stadijum 6 - univerzalna etička načela

Osnovna pretpostavka istraživanja je da postoji povezanost bazičnih dimenzija ličnosti i  inteligencije sa jedne strane i moralnog rasuđivanja sa druge strane, na uzorku učenika druge godine gimnazije.

Instrumenti korišćeni za merenje izraženosti varijabli istraživanja su:
1. Baterija testova „Verbalne serije‘‘, Bore Stevanovića;
2. Inventar ličnosti NEO-PR, forma S.

Test moralnog rasuđivanja DIT (Deffining Issues Test), Džemsa Resta

Uzorak čini 114 ispitanika, od toga 48 mladića i 66 devojaka uzrasta od 17 godina. Dobijeni podaci sugerišu da je principijelno moralno rasuđivanje moguće tek kada se kognitivni razvoj u celini nalazi na odgovarajućem nivou. Rasuđivanje konvencionalnog nivoa je najzastupljenije, te je razvijeno i kod osoba prosečnih intelektualnih sposobnosti, ali je za prelazak na postkonvencionalni nivo rasuđivanja nužna visoka inteligencija.

Dobijene su korelacije koje govore o istovremenoj povezanosti nekih crta sa inteligencijom i  moralnim rasuđivanjem. Na osnovu tih podataka naslućuju se osobine osobe na postkonvencionalnom nivou razvoja moralnog rasuđivanja. Osoba koja je dostigla nivo postkonvencionalnog moralnog rasuđivanja pored toga što je kognitivno razvijena, sposobna da formalno logički rezonuje, pokazuje saosećanje sa drugima i brine za dobrobit drugih ljudi (crta blaga narav), intelektualno je radoznala, „otvorenog uma‘‘, izražene potrebe za nadograđivanjem (bazična dimenzija otvorenost).

Što se tiče generalne povezanosti bazičnih dimenzija ličnosti i moralnog rasuđivanja, nalazi pokazuju da postoji povezanost među njima.

Rasuđivanje na predkonvencionalnom nivou- individualizam i instrumentalna svrha i razmena, povezano je sa emocionalnom labilnošću. Osoba na ovom nivou moralnog rezonovanja svesna je potreba drugih ljudi samo iz perspektive svojih potreba. Emocionalno labilna osoba preplavljena je jakim afektima koje nije u stanju da kontroliše i koji je destabilizuju.

Takav doživljaj situacije ne dozvoljava osobi da "izađe iz sebe" i stavi se na mesto drugih osoba involviranih u moralni sukob. Kolberg ističe da osoba koja nije u stanju da se stavi na tuđe mesto nije u stanju da shvati da moralni sukob postoji. Pokazalo se da veća opšta osetljivost, vulnerabilnost, ide uz etiku brige i uvažavanje uzajamnih očekivanja, odnosa i međusobnog saglašavanja (stadijum 3).

Analizom značajnosti razlika utvrđeno je da se postoje statistički značajne razlike između mladića i devojaka u izraženosti ove osobine, a u korist devojaka. Dobijena je podatak koji govori o negativnoj povezanosti crte vrednosti i trećeg stadijuma, a može se obajsniti time da osobe koje su na trećem stadijumu moralnog rasuđivanja smatraju da je ispravno ponašati se u skladu sa onim što bliski ljudi očekuju i odobravaju od osobe u određenoj ulozi. Ukratko, rezonovanje na ovom stadijumu je konformisanje standardima koje postavljaju bitni drugi, a crta vrednosti je tendencija za preispitivanjem postojećih i prihvatanjem novih, nekonvencionalnih vrednosti.

Pokazalo se da se nisko poverenje u dobru ljudsku prirodu kompenzuje poverenjem u društvene institucije i zakonsku regulativu, a na osnovu podatka o negativnoj povezanosti crte poverenje i rasuđivanja na četvrtom stadijumu razvoja. Dobijen je podatak da sklonost da se preispitaju prihvaćene i otkrivaju nove, nekonvencionalne ideje, crta ideje, ne ide uz konvencionalni nivo moralnog rasuđivanja.

Na ovom nivou motivacija za činjenje onog što se smatra ispravnim je unutrašnja, a to je želja da se ispune očekivanja značajnih drugih i osećanje obaveze da se vrši sopstvena dužnost u društvu. Crta ideje nasuprot tome je sklonost da se preispituju prihvaćene i otkrivaju nove nekonvencionalne ideje.

Osoba koja je dostigla nivo postkonvencionalnog moralnog rasuđivanja pored toga što je sposobna da formalno logički rezonuje, je emocionalno stabilna i solidne samokontrole. Motiv koji je pokreće u okolnostima moralnog sukoba je svest o osećanjima i potrebama drugih osoba uključenih u moralnu dilemu, pa o ispravnosti postupka rasuđuje sa aspekta pravde, ali i sa aspekta socijalne odgovornosti za osećanja i prava drugih.

Otvorenost za nova iskustva, nedogmatičnost i nekonvencionalnost, spremnost da se preispitaju standardi nezavisno od autoriteta, osoba, grupa ili institucija, koje ih proklamuju, pogoduje razvoju moralnog rasuđivanja. Visoko moralno razvijena osoba preispituje sebe i svoje postupke u težnji da dostigne svoj moralni ideal.

Što se povezanosti pola ispitanika i moralnog rasuđivanja tiče analiza varijanse je pokazala da postoje statistički značajne razlike (na nivou 0,05) u zastupljenosti moralnog rasuđivanja sa trećeg stadijuma, rasuđivanja orijentisanog na uvažavanje uzajamnih očekivanja, odnosa i međusobnog saglašavanja, u korist devojaka (što je u skladu sa postojećim nalazima o vezi pola i moralnog rasuđivanja).

Dobijeni podatak govori nam da se devojke u svom moralnom rasuđivanju rukovode brigom i odgovornošću. Za žene moralni problem leži u sukobu odgovornosti, za muškarce u sukobu prava (Giligen, prema Miočinović,1998). Nema statistički značajne razlike u prisutnosti moralnog rasuđivanja na postkonvencionalnom nivou razvijenosti kod devojaka i mladića, što nam govori da veća zastupljenost rasuđivanja sa trećeg stadijuma kod devojaka potiče od različite moralne
orijentacije u odnosu na mladiće.

Moralni ideal devojaka je uzajamna briga i načelo nenasilja, a moralni ideal mladića primena odgovarajućih pravila i načela na situacije moralnog sukoba.


 Komentari: 2 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru