Ocenite:
  • 51
(2.78 / 51)

Autizam

Većina dece su vrlo socijalna bića koja, da bi napredovala i rasla, imaju potrebu i želju za kontaktom sa drugima. Ona se nasmeše, smeju, maze, i reaguju zainteresovano, nestrpljivo i uzbudjeno na igre kao što su „žmurke". Međutim, ponekad dete ne komunicira s drugima na očekivani način. Umesto toga, ono deluje kao da je u "svom svetu", odnosno svetu koji se sastoji iz ponavljanih rutinskih radnji, čudnih i specifičnih ponašanja, problema u komunikaciji i potpunog nedostatka socijalne svesti ili interesovanja za druge. Ovo su karakteristike razvojnog poremećaja koji se zove autizam.

Učestalost

Autizam se otkriva obično u prvih 30 meseci starosti, a obavezno do treće godine. Često se otkriva onda kada se roditelji zabrinu da je njihovo dete možda gluvo, zašto još ne govori, odoleva grljenju, i izbegava kontakt s drugima. 

 

Uzrok nastanka

Uzrok autizma još uvek je nepoznat, iako sadašnje teorije ukazuju na problem u funkciji ili strukturi centralnog nervnog sistema. Ono što, medjutim, znamo je da roditelji nisu uzrok autizma. 

 

Klinička slika

Dete pretškolskog uzrasta koje ima “klasični”autizam generalno je  povučeno, odsutno, i ne ostvaruje reakciju prema drugim ljudima. Mnoga od dece sa ovim poremećajem neće ostvariti kontakt čak ni očima. Takodje, ona mogu izvoditi čudna ili ritualna ponašanja kao što su “klaćenje”, mahanje rukama, ili opsesivna potreba da se održava red. Mnoga deca sa autizmom uopšte ne govore. Ona koja govore mogu govoriti rimujući, mogu imati eholaliju (ponavljanje nečijih reči kao eho), mogu da govore o sebi u trećem licu (“on” ili “ona”), ili da koriste neobičan jezik.

 

Ozbiljnost autizma široko varira, od blagog do ozbiljnog. Neka deca su vrlo pametna i dobro im ide u školi, iako imaju problem školskog prilagodjavanja. Oni mogu biti sposobni da samostalno žive kad odrastu. Druga, pak, deca sa autizmom funkcionišu na mnogo nižem nivou. Mentalna zaostalost je često povezana sa autizmom. Ponekad, dete sa autizmom može pokazati poseban talenat u likovnoj umetnosti, muzici ili drugoj specifičnoj oblasti.  

Lečenje

Deca sa autizmom zahtevaju iscrpnu dijagnostičku procenu i specijalizovane edukativne programe i programe modifikacije ponašanja. Nekoj deci sa autizmom mogu pomoći i lekovi. Dečji i adolescentni psihijatri su edukovani da dijagnostikuju autizam, i da pomognu porodicama da naprave i realizuju odgovarajući plan lečenja. Oni, takodje, pomažu porodicama da se nose sa stresom koji može biti vezan za odgajanje autističnog deteta. Iako za autizam nema leka, odgovarajući tretman može imati pozitivan uticaj na detetov razvoj i da dovede do celokupnog smanjenja problematičnih ponašanja i simptoma.

 

 Komentari: 7 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar