Atrioventrikularni poremećaji provođenja (AV blok)

Atrioventrikularni blok I° (AV blok I°) karakteriše se produženjem PR intervala na EKG-u, svaki P talas praćen je QRS kompleksom.

AV blok II° predstavlja intermitentnu nemogućnost AV provođenja impulsa iz pretkomora u komore, tako da nestaje QRS kompleks. Postoje dva tipa ovog bloka.

AV blok II° tipa Mobitz I (ili Wenckebach - ova periodika) karakteriše se progresivnim produženjem PR intervala iz ciklusa u ciklus, da bi svaki treći, četvrti ili peti QRS kompkleks bio blokiran.

Kod AV blok II° tipa Mobitz II PR interval ostaje uvek konstantnog trajanja a pojediini QRS kompleksi bivaju blokirani, najčešće u određenom odnosu (4:3, 3:2, 2:1).

Kod kompletnog atrioventrikularnog bloka (AV blok III°) nijedan impuls iz pretkomora ne stiže u komore. Pretkomore rade svojim ritmom, a komore nezavisno od pretkomora, rade svojim ritmom pod uticajem svoga vodiča.

Uzrok nastanka

AV blok I° nastaje u reumatskom karditisu ili drugim oštećenjima miokarda. AV blok II° i III° javljaju se u raznovrsnim srčanim oboljenjima: miokardni infarkt, Prinzmetalova angina pektoris, miokarditis, kardiomiopatije, specifična oboljenja srčanog mišića, Levova bolest i dr. Intoksikacija digitalisom, antiaritmički lekovi i hiperkalijemija mogu uzrokovati AV blokove. Kompletni AV blok može biti kongenitalan, a može nastati i tokom hirurških intervencija na srcu.

Klinička slika

Simptomatologija bolesnika s AV blokom I° prirpada osnovnom oboljenju. Bolesnici sa AV blokom II° ukoliko je frekvencija komora normalna ili nešto smanjena, obično su bez specifične simptomatologije. U bolesnika sa kompletnim srčanim blokom proksimalnog tipa, komorska frekvencija pri mirovanju iznosi 40-60/min. U zavisnosti od balansa između stepena bradikardije i prisutnih promena u miokardu i/ili koronarnim arterijama, simptomi varijaju od dispneje ( otežano disanje) ili angine u naporu - do srčane insuficijencije ili šoka pri mirovanju. Kod starijih osoba epizode izražene bradikardije mogu uzrokovati slabost, konfuzno stanje ili nesvesticu. Ako kompletni srčani blok nastane akutno u odsustvu buđenja nižeg centra koji treba da preuzme vođstvo komora, posle desetak sekundi dolazi do sinkope (kratkotrajan gubitak svesti). Nekada u kompletnom bloku dolazi do kratkotrajnih epizoda ventrikularne tahikardije ili ventrikularne fibrilacije koje dovode do gubitka svesti, a potom se spontano povlače. Ovakva klinička slika je poznata kao Stokes-Adamsov sindrom. Bolesnik izgubi svest, leži bled, nepokretan i bez pulsa, a potom nastaju trzaji i grčevi pojedinih mišića, odnosno ekstremiteta. Nakon 1 - 2 minuta, bolesnik se brzo oporavlja.

Lečenje

Lečenje bolesnika sa AV blokom I° i II° je usmereno na lečenje uzroka. Ako je kompletni srčani blok nastao u bolesnika s akutnim inferiornim infarktom miokarda, primena atropina i simpatomimetika je često vrlo efikasna. Ukoliko terapija ostane bez efekta ili u prisustvu kompletnog AV bloka u drugim lokalizacijama infarkta miokarda, potrebno je privremeno uvođenje pejsmejker - elektrode radi povećanja srčane frekvencije i popravljanja hemodinamike. Ako se radi o hroničnom obliku kompleksnog srčanog bloka ili o AV bloku II° s učestalim blokiranjem impulsa iz pretkomora u komore, trajna implantacija pacemakera je metoda izbora.