Ocenite članak:
  • 402
 (3.05 / 402)

Atopski dermatitis


Autor: dr Zorana Zlatanović    Postavljeno: 10.05.2008

atopski-dermatitis

Atopski dermatitis (Dermatitis atopica) predstavlja deo klasičnog trijasa atopijskih bolesti (astma, alergijski rinitis i atopski  dermatitis) koje se mogu javiti naizmenično, istovremeno ili nezavisno jedna od druge. Obično je atopski dermatitis prva manifestacija atopije i u 50% slučajeva je udružena sa astmom. Glavne karakteristike atopskog dermatitisa su hronicitet, svrab koji nakon češanja postaje još izraženiji, kožne promene su varijabilnog izgleda ali su karakterističnog rasporeda za određenu starosnu dob.

Kako nastaje atopski dermatitis?

Atopski dermatitis spada u grupu čestih oboljenja sa tendencijom stalnog uvećanja broja obolelih naročito u urbanim sredinama. Mnogobrojni faktori učestvuju u nastanku atopskog dermatitisa. Naime, pod dejstvom provocirajućih faktora spoljašnje sredine kod genetski predisponiranih ljudi dolazi do ispoljavanja bolesti. Od spoljašnjih faktora sredine koji deluju kao pokretači  najčešće spominjani su : iritansi (vuna, sapun, deterdženti, rastvarači, mast,...), kontaktni senzibilizatori (nikl, hrom, kobalt...), inhalatorni alergeni (grinje ,kućna prašina, polen, životinjska dlaka, perut, plesan...), alimentarni alergeni (jaja, kikiriki, riba, soja, pšenica...), mikrobi (Staphilococus aureus, Pityrosporum ovale, Candida albicans,Trichophyton...). Nikako ne treba zanemariti klimu i mikroklimu naročito unutar doma kao i psihički faktor. Mehanizam nastanka je krajnje komplikovan jer su upleteni brojni poremećaji, ali suštinu problema predstavlja poremećena interakcija imunokompetentnih ćelija (T i B limfocita).

Koje su manifestacije atopskog dermatitisa?

Klinička slika atopskog dermatitisa zavisi od starosti pacijenta ali je svrab redovno prisutan i intenzivan je. Infantilana faza atpskog dermatitisa je od 0-2. godine života i tada su promene lokalizovane prevashodno nakonveksnim delovima lica (obraščići, bradica , i čelo dok su nos i predeo oko usana pošteđeni). Promene su u vidu crvenih lako natečenih nejasno ograničenih plaza grube kože sa sitnim bubuljicama. Mogu postojati i promene na trupu i udovima u vidu crvenih pečata ali znatano ređe. Faza detinjstva je od 2-12. godine i tada su kožne promene lokalizovane na unutrašnjim stranama velikih pregiba (laktovi,kolena,iza ušiju) u vidu smeđih plaza grube i suve kože uz izrazit osećaj svraba tako da su tragovi češanja redovna pojava. Opisane promene mogu postojati tokom čitavog detinjstva ili se pak mogu u potpunosti povlačiti i iznova javljati pod dejstvom provocirajućih faktora. U fazi adolescencije i odrasle dobi promene su lokalizovane prevashodno na nadlanicama,vratu i predlu oko usana... Koža atopičara ima neke osobine koje su karakteristične ali ne i specificne tzv.stigme .

Stigme atopičara sa atopskim dermatitisom su:
  • suva koža,
  • beli dermografizam,
  • Hertoghov znak i
  • (prordeđenost ili nedostatak spoljašnjeg dela obrve.)
Stigme atopičara sa atopskim dermatitisom respiratornom atopijom su-izbrazdanost dlanova i tabana, brazda na donjem kapku , bledilo lica, tamni podocčnjaci, niža linija kose.
Za postavljanje dijagnoze ne postoji specifičan test. Minimalan set kriterijuma za postavlja ne dijagnoze čine:

  • podatak o postojanju promena u pregibima
  • početak bolesti pre druge godine,
  • rast praćen intenzivnim svrabom,
  • astma u ličnoj anamnezi,
  • suva koža,
  • vidljive kožne promene na pregibima uz potvrdu, a potvrđuje se patohistološkim nalazom nakon biopsije,određivanjem ukupnih i specifičnih Ig E, kožnim probama a po potrebi i drugim dopunskim metodama i analizama.

Kako se leči?

Što se terapija tiče važno je smiriti kožne promene a lečenje i nega kože su neophodni i dugotrajni. Terapija je kompleksna i simptomatska usmerena protiv tri osnovna elementa bolesti a to su:
  • superinfekcija,
  • suva koža i
  • svrab.

Lokalna tearpija obuhvata

  • kupanje u mlakoj vodi do 36 stepeni C uz upotrebu  blagih uljanih kupki (Uriage,Mustela,Linola,Aveen,Eucerin...)
  • kortikosteroide -neophodni su u inicijalnoj fazi ali se ne smeju koristiti dugo
  • antibiotske masti pre svega antistafilokokne-u slučaju nastale superinfekcije
  • antiseptične boje i rastvore kada postoji vlaženje promena
  • preparate katrana-u hroničnoj fazi kada je koža jako gruba i suva
  • emolijentne i vlažne kreme -kao deo neophodne redovne nege
  • blage keratolitike, naročito urea....
  • imunomodulatori

Opšta terapija

  • antihistaminici
  • ketotifen (koji je i antihistaminik i stabilizator memebrane mastocita)
  • kortikosteroidi-samo kod teških formi u akutnoj egzacerbaciji
  • imunomodulatori
  • hiposenzibilizacija specifičnim alergenima

Foto terapija - prirodno i veštačko UV zračenje.

Atopski dermatitis ima hroničan ili hronično recidivantan tok. Čak 60% teških formi i  40% umerenih formi ima kožne promene, naročito na rukama, i u odrasloj dobi.

Kriterijumi za lošu prognozu su

  • 1.jačina dermatitisa u detinjstvu   
  • 2.pozitivna familijarna anamneza
  • 3.udruženost sa alergijskim rinitisom i astmom
  • 4.kasni početak nakon 2. godine
  • 5.rana pojava promena na pregibima
  • 6.zahvaćenost ruku
  • 7.upornost suve kože i u odraslo doba.

Moguće komplikacije

  • 1.infekcije bakterijama, gljivicama, virusima...
  • 2.eksfolijativna eritrodermija
  • 3.poremećaj rasta
  • 4.hiper i hipopigmentacije.

Udružene bolesti

Pored već pomenute astme i alergijskog rinita, vrlo su česte i kontakna senzibilizacija, imunska kontaktna urtikarija, proteinski kontaktni dermatitis....

Atopski dermatitis se može javiti i u sklopu retkih sindroma

  • Netertonov sindrom i kongenitalna anhidrotična ektodermalna displazija i biti udružen sa imunskim deficitom
  • Wiskott-aldrich Sy, selektivna IgA deficijencija, Hiper IgE Sy, kutani limfomi...
Neophodno je da se dete odvede dermatologu pedijatru koji će pre svega  postaviti dijagnozu a zatim na osnovu izgleda i intenziteta promena dati odgovarajuću terapiju. Terapijski pristup je krajnje individualan i zahteva stalni kontinuirani nadzor lekara kao i konbinovanje brojnih terapijskih procedura. Pravilna nega i ishrana su sastavni deo svega toga.

Upornost, strpljenje i uzajamno poverenje u odnosu lekar - pacijent su ključni za uspešno držanje atopskog dermatitisa pod kontrolom.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru