Anemija može biti udružena sa
trudnoćom bilo da zdrava žena oboli od
ove bolesti u toku same trudnoće, bilo da žena, koja već pati od
anemije ostane gravidna. U svakom slučaju pojava anemije u trudnoći
zahteva ispitivanje radi pronalaženja uzroka bolesti i adekvatnog
lečenja. U toku ispitivanja anemije treba imati na umu da kod trudnica
i inače postoji izvestan stepen fiziološke hidremije zbog bržeg porasta
tečnog dela od broja uobličenih elemenata krvi, pa takvo stanje ne
treba proglasiti bolešću.
Pojava anemije u trudnoći kod
žena kod kojih postoje uslovi da se ova bolest javi pomaže i činjenica da je i
plodu za izgradnju njegovih tkiva, ćelija i hemoglobina potrebna izvesna
količina gvožđa, koje on oduzima od majke.
Prema tipu, anemije u trudnoći
mogu biti hipohromne, megaloblastične, hemolitičke i aplastične.
Hipohromna anemija
U trudnoći kao i izvan trudnoće, najčešće od svih su
hipohromne anemije. One su obično posledica nedovoljnog unošenja ili poremećene
apsorpcije
gvožđa ili gubitka krvi,
usled produženih dugotrajnih, manje ili više oskudnih krvarenja. Pojavi
hipohromne anemije u trudnoći ide na ruku i povećana potreba za gvožđem kod
trudnica, jer se u njihovoj cirkulaciji povećava apsolutan broj eritrocita i
količina hemoglobina i moraju biti zadovoljene potrebe ploda u gvožđu. Ovakve
anemije lakše se javljaju kod osoba koje su i pre graviditeta bile naklonjene
ovoj bolesti.
Kod hipohromnih anemija klinički
simptomi u najvećoj meri zavise od stepena i trajanja bolesti. Oni se najčešće
ispoljavaju u drugoj polovini trudnoće, kada je i potreba za gvožđem u
organizmu trudnice najveća.
Početni i laki slučajevi obično
protiču bez naročitih simptoma. U takvoj situaciji trudnica je blede kože i
vidljivih sluzokoža i lako se zamara. Bolest se u ovoj fazi i pored oskudnih
simptoma otkriva na osnovu pregleda krvne slike, koji se vrši rutinski kod svih
tudnica već na početku trudnoće i ponavlja u više navrata sve do porođaja. U
srednje teškim i teškim slučajevima javljaju se već izraženiji simptomi:
trudnica se žali na zamor, dispneu (otežano disanje), lupanje srca. Trudnica je
upadljivo bleda i otečena. Nadalje ona obično pati od gastrointestinalnih
smetnji, ponekada i od parestezija a nekada može imati i uvećanu slezinu.
Po nekim autorima anemija
favorizuje pojavu graviditetnih gestoza. Osim toga, opasnost od krvarenja u
toku porođaja je veća, a febrilna stanja u babinjama su češća.
Dijagnoza se postavlja na osnovu
klinićčke slike i pregleda krvi. Terapija se sprovodi davanjem preparata gvožđa
koji se unose oralnim ili pareneteralnim putem. Transfuzija krvi se izbegava u
trudnoći.
Megaloblastna anemija
Ovaj tip oboljenja se veoma retko sreće udružen sa
trudnoćom. Karakteriše ga pojava povišenog procenta megaloblasta u koštanooj
srži i makrocita u perifernoj krvi, kao i vrednost hemoglobina.
Uzroci nastajanja ove anemije se nedostatakk
folne kiseline i
vitamina B12 u organizmu trudnice. Zato je za pojavu
megaloblastne anemije samo retko odgovorna neadekvtna ishrana, a češće
poremećaji u digestivnom traktu koji onemogućavaju pravilno iskorišćavanje ovih
supstanci. Simptomi su slični simptomima hipohromne anemije, samo su
izraženiji.
Dijagnoza se postavlja na osnovu
pregleda periferne krvi i koštane srži. Lečenje se sprovodi davanjem folne
kiseline i vitaminna B12. Lečenje se sprovodi tokom cele trudnoće i nastavlja
se u puerperijumu.
Hemolitičke i aplastične anemije
Hemolitičke i aplastične anemije se retko javljaju u trudnoći i za njih, kao i za već
pomenute oblike malokrvnosti kod trudnica treba konsultovati hematologa i
zajedno sa njim propisati terapiju i kontrolisati njen efekat.
Komentari: 0 |