Ocenite članak:
  • 81
(3.23 / 81)

Ambrozija - postoji rešenje?


Autor: mr sc pharm Gordana Mihajlović   

ambrozija-postoji-rešenje

Mnogi ljudi sa strahom očekuju cvetanje ambrozije. Oni su alergični na njen polen. Zagorčava im život.

 

Šta je ambrozija?

 

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1.5 metar. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija (Ambrosia artemisiifolia, Ambrosia elatior). Niče polovinom aprila. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Kada se preseče četvrtastog je oblika. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki, dlakavi i višestruko perasto deljeni. Žućkasti cvetovi grupisani su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana. Cveta u kasno leto i jesen, od početka jula do ranih mrazeva proizvodeći polen.

 

Raste veoma brzo na kultivisanom, obradivom zemljištu kao korov, sprečavajući razvoj drugih biljaka. Prilagodljiva je i raste uz sve useve: kukuruz, soja, suncokret, duvan, krompir, šećerna repa, u povrtnjacima i vinogradima. Izuzetno je plodna i svaka biljka daje 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 39 godina. Zato je i teška borba koju poljoprivredni radnici vode protiv nje. Kod Novog Sada, naročito je zahvaćeno priobalje Dunava gde se ova biljka veoma brzo bokori. Ima je sve više i u parkovima i u zapuštenim baštama privatnih kuća, kao i pored puteva kada se pomešana sa prašinom na gumama vozila raznosi i seje u nove krajeve.

 

Kako je ukloniti?

 

Brojni su načini kojima se ljudi bore protiv ovog korova. Najjednostavniji način je fizičko uklanjanje. Cela biljka sa korenom iščupa se iz zemlje. Pri tome treba nositi rukavice da se koža na rukama ne ošteti, jer je stabljika prepuna grubih dlačica. U slučaju kada je ima na većim površinama preporučuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje određenim pesticidima. Mnoge zemlje čak i stimulišu borbu protiv nje. U Mađarskoj se npr. za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija. Kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.

 

Kako nastaje alergija?

 

Osim što je štetna kada raste među usevima, mnogo je veća šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergično na njen polenov prah. Svaka biljka proizvede oko sto miliona zrna polena svake godine, a već 20 do 30 u kubnom metru vazduha može izazvati alergijsku reakciju i simptome rinitisa. U pojedinim predelima pri cvetanju ambrozije čak i 90 posto ljudi pokazuje alergijske reakcije.

 

Od alergijskog rinitisa, najčešće bolesti disajnih organa, u Srbiji po  proceni boluje oko 400.000 osoba. Velika većina njih bori se sa sezonskim oblikom te bolesti, polenskom kijavicom. Interesantno je da je sve veći broj mladih osoba alergičan na polene cveća, trava i drveća. Ali ipak prva na listi ozlogašenih je ambrozija (u narodu poznata pod imenom limundžik, fazanuša, partizanka i kao Krausova trava), koja je sa semenom crvene deteline došla kod nas iz Amerike. Prvi put je primećena u Vojvodini, neposredno posle Prvog svetskog rata. Polenizacija je najintenzivnija od jula do oktobra za vreme cvetanja.

 

Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom, naročito ako postoje unakrsne reakcije sa hranom koja potencira njenu alergogenost i dovodi do pogoršanja akutnog stanja. To su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, kesten, paradajz, zelena salata, a ređe pirinač i kukuruz.

 

Lekari, uprkos  nedostatku pravih statističkih podataka, svake godine prijavljuju povećan broj alergijskih reakcija koje se dovode u vezu sa ambrozijom. Susedne zemlje već odavno imaju zakone kojima se reguliše uništavanje ove biljke.

 

Šta raditi?

 

U olakšavanju simptoma i sprečavanju težih manifestacija najbolja je kombinacija preventivnih mera i lekova (antihistaminika).

 

Preventivne mere sastoje se od poštovanja nekih utvrđenih pravila, a to su:

  • Ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu,
  • Držati zatvorene prozore od stana ili automobila, da bi se sprečilo da polen uđe u stan ili auto,
  • Ako je vetrovito ostati u kući (sićušne čestice polena lako se i velikom brzinom prenose vetrom),
  • Tuširati se i prati kosu svako veče (tako se spira polen sa tela i kose), ali i često prati ruke,
  • Često se presvlačiti (na taj način se sa odeće odstranjuje polen),
  • Ne sušiti veš u dvošištu i na terasi (da bi sprečili da se polen taloži po vešu, jer mokar veš sakuplja polen),
  • Redovno usisavati stan i prati podove (usisavanjem i pranjem skuplja se i uklanja polen),
  • Kod rada u bašti staviti masku na usta i nos, a po završenom poslu u vrtu istuširati se i presvući se,
  • Sportskim aktivnostima u prirodi baviti se posle kiše kada je koncentracija polena najmanja, i ako je moguće
  • Koristiti godišnji odmor kada u mestu življenja ima najviše polena. Ići na more ili na planinu da bi se izbegao kontakt sa njim.
 

I pored primenjenih svih preventivnih mera ako je alergija uporna treba se obratiti lekaru, koji će propisati antialergijske lekove (antihistaminike).

 


 

*tekst obavljen zahvaljujući saradnji sa bbsoft.co.yu


 Komentari: 10 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru