Alkohol, žene i reklame

Alkoholizam kod žena predstavlja poseban socijalno-medicinski problem obzirom na biološku ulogu koju žena ima u porodici i društvu. Tek šezdesetih godina ovog veka objavljene su prve studije o ženama alkoholičarima koje nagoveštavaju da je žena alkoholičar donekle „bolesnija“ od muškarca alkoholičara, jer je ona psihološki  konfuznija i konfliktnija ličnost.

Osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod žena, a nije retka pojava da i same žene alkoholičari pokazuju osećanje odvratnosti kada o tome govore.

Ovakve kvalifikacije potiču iz tradicionalnog stava koji se odnosi na ulogu žene u društvu, jer žena koja prekomerno pije ne može uzorno da se ponaša. Kao takva, ne može da bude dobra ni majka, ni supruga, ni roditelj, ni vaspitač, ni saradnik, niti ona može seksualno da se kontroliše, bar onako kako to tradicionalno moralna pravila propisuju i zahtevaju.

Prema tome, mišljenje o moralnoj slabosti alkoholičara eksplicitnije se odnosi na žene nego na muškarce. To, uostalom, nije čudno kada se uzme u obzir da se žena oduvek smatrala nosiocem, ali i krivcem za poremećen kvalitet emocionalnih odnosa u porodičnom miljeu.

Od individualnih faktora najčešći su: usamljenost, nesigurnost, stres, nisko samopoštovanje, kao i neki telesni faktori (predmenstrualna napetost i poremećaj menstrualnog ciklusa).
Hormonalna neravnoteža podstiče alkoholizam. S tim u vezi primećeno je da mnoge žene počinju sa intenzivnijim opijanjima u doba ulaska u menopauzu.

Od bračno-porodičnih faktora najznačajniji su: nezadovoljstvo brakom, trudnoća, pobačaj, razvod, gubitak muža, odlazak dece iz porodice, odnosno sindrom praznog gnezda...

Promene koje nisu mimoišle ni naše društvo, donele su ženama daleko više uloga i obaveza. Emancipacija žena za nus pojavu ima alkoholizam koje su u nedovoljno pripremljene ušle u ovaj proces. Finansijska samostalnost, oslobađanje i prestanak diskriminacije žena na javnim mestima, dozvolile su im, da piju kao muškarci.

Kliničkim istraživanjima potvrđeno je to da je organizam žene mnogo više osetljiv na toksično dejstvo alkohola nego organizam muškarca. Žene su niže rastom i manje telesne težine, a telo im sadrži više masti, čak i ako su mršave.

Alkohol ne može dobro da cirkuliše kroz masno tkivo, jer je ono slabo prokrvljeno, pa odlazi ravno u glavu, gde je dotok krvi najbolji. Koncentracija alkohola u krvi kod nežnijeg pola dostiže vrhunac brže nego kod džentlmena i duže ta vrednost ostaje visoka.

Organizam žene sporije razgrađuje alkohol nego telo muškarca. Kod pripadnica ženskog pola veoma brzo se javlja oštećenje tena (koža lica ogrubi), podočnjaci postaju izraženiji, a bore naglašenije.

Alkohol smanjuje plodnost i povećava šanse za obolevanje od raka. Oko 10% slučajeva gde je dijagnostikovan rak dojke može se reći da je uzrok alkohol.

Usled prekomerne i dugotrajne upotrebe alkohola, organizam postepeno počinje da slabi, a zdravlje se rapidno narušava. Tada se javljaju obolenja unutrašnjih organa: srce, jetra, stomak, pankreas. U toj fazi koža postaje suva, perutava, istanjena, zborana, a ponekad se javljaju i krvni podlivi.

Većina alkoholičarki znatno manje pije ili prestaje da uzima alkohol tokom trudnoće. Verovatno zbog toga što veliki značaj pridaju materinstvu. Alkohol koji trudnica uzima, preko organa za varenje i njihove sluzokože dospeva u krvotok, a odatle u sve organe i u sva tkiva organizma. Preko majčinog krvotoka alkohol dospeva i u krvne sudove materice u kojoj se razvija plod.

Konzumiranje alkohola u trudnoći jedan je od faktora koji za rezultat ima prevremeni porođaj ili pobačај. Procenjuje se da opijanje u prva tri meseca trudnoće predstavlja veliki faktor rizika.

Pretpostavlja se, da čak i umerena upotreba alkohola u toku prvih sedam nedelja trudnoće može da dovede do pojave „fetalnog alkoholnog sindroma”.

Simptomi "fetalnog alkoholnog sindroma" su:

2. Zaostaju u somatskom razvoju. To znači da se rađaju sa manjom telesnom težinom i sa manjom telesnom dužinom u odnosu na normalno novorođenče. One kasne u mentalnom i  fizičkom razvoju.  
3. Ove bebe često imaju deformitet lica. Očni otvor im je kratak i uzan. Imaju mali nos i upalo lice. Razdaljina između nosa i usta je velika.
4. Javljaju se takozvane minor anomalije: anomalije ušiju, anomalije usana i nepca, abnormalne crte dlana, iskrivljeni prsti, povećana dlakavost.
5. Javljaju se major anomalije: razrokost, deformitet skeleta, anomalije srca, bubrega, genitalnih i drugih organa.

Žene pretežno karakteriše usamljeno i tajno opijanje. Kod njih je karakteristično to da je alkoholizam simptomatski, on je znak nekog poremećaja, vrlo često nekog oblika depresije koji onda žene potiru uzimajući čašicu. Osećaju se bolje i misle da će na taj način izbeći depresiju i razrešiti neke druge probleme. Ovakvo ponašanje vremenom prelazi u zavisnost.

Žena se teže odlučuje na lečenje zbog osude koja sledi posle toga i zbog etikete koja joj se pripisuje. One su češće nego muškarci sklone da negiraju svoj alkoholizam, čime umanjuju šansu da se blagovremeno jave na lečenje. Otuda i zaključci da se žene ređe javljaju na lečenje, da je u proseku, grupa žena koje se javljaju na lečenje starija u odnosu na grupu muškaraca.

Industrija alkoholnih pića shvatila je da danas žene donose mnogo više ekonomskih odluka nego ranije. Zato sve više reklamiraju specifična alkoholna pića za žene.

Stručnjaci tvrde da je alkoholizam kao problem postao sve veći pošto su se na tržištu pojavili napici sa malim procentom alkohola. U tim slatkim napicima alkohol se skoro i ne oseti, ali njegovo dejstvo je prilično jako.

Likeri i pića sa malim procentom alkohola veoma su ukusni, ali prouzrokuju veću zavisnost od “muških” pića. Neretko se dešava da lekovi i alkohol idu "u paketu".

Zbog ogromnih profita koje izvlače iz prodaje alkoholnih pića,  alkoholnoj industriji i savremenim društvima nije mnogo stalo do temeljne socijalne kontrole i kontrolisanja obolelih. Pre bi se moglo tvrditi suprotno.

Tolerantnost okoline na opijanje veoma je visoka. Tako, od unošenja malih doza alkohola do ličnih i telesnih znakova intoksikacije, prođe mnogo dragocenog vremena. Okolina kasno stupa na scenu svojim sistemom osuda i izolacija.

Stav javnog mnjenja može biti dvojak:

a) javno mnjenje može sažaljevati alkoholičara i tako indukovati odnos sažaljevanja kod ostalih članova alkoholičareve porodice;

b) javno mnjenje se može osetiti ugroženim i formirati negativan stav osuđivanja alkoholičara zbog svih pratećih manifestacija alkoholizma.

U oba navedena slučaja dolazi do omalovažavanja ličnosti alkoholičara.

U našim krajevima konzumiranje alkoholnih pića je prihvaćeno kao nepisano socijalno pravilo ponašanja u društvenom i poslovnom životu. Na takav stav utiče i ogromna proizvodnja alkoholnih pića i njihova neograničena i odlično organizovana i propagandna distribucija. Otuda je u pojedinim sredinama potrošnja alkohola i stopa alkoholizma direktno proporcionalna proizvodnji alkoholnih pića.

Mediji bi mogli, zbog reklamiranja alkoholnih pića, da snose deo odgovornosti za pojavu ove bolesti. Oni danas diktiraju sistem vrednosti i nova pravila savremenog života reklamirajući alkoholna pića kao deo svakodnevnice.

Neretko u reklamama učestvuju žene koje reklamiraju novi ruž, kreditnu karticu ili novi šampon za kosu, doterane, u štiklama, ispijajući čašu žestokog pića. Ili, danas se najviše reklamirau piva sa mladićima oko čijih su stolova prelepe devojke.
Svuda oko nas su bilbordi i televizijske reklame koje promovišu alkohol.

Mediji šalju jasnu poruku u kojoj odobravaju konzumiranje alkoholnih pića i nameću nove modele ponašanja koje mladi brzo uče i prihvataju. Društvo kao celina i dalje ne shvata taj problem ozbiljno pa bi u budućnosti, upozoravaju stručnjaci, posledice i cena mogle biti previsoke.